Početna / Muzika / MUZIKA ZA DAN ŽALOSTI? UMETNIČKA MUZIKA, BRE!

MUZIKA ZA DAN ŽALOSTI? UMETNIČKA MUZIKA, BRE!

Klasična muzika. Ozbiljna muzika. Muzika za Dan žalosti. Umetnička muzika. Kojim sve to nazivima oslovljavamo “ovu” vrstu muzike? Koji naziv je ispravan i gde grešimo? Sve su to pitanja na koja ćemo pokušati dati odgovore.

Opšte prihvaćeni pojam u našem jeziku (mislim na ovaj “domaći”) jeste klasična muzika. No, da li je on ispravan? Ovaj termin preuzeli smo iz Zapadne Evrope, i to najverovatnje od Engleza. Prvi put se termin classical music pojavio u ranom XIX veku i to kao oznaka za period zlatnog doba umetničke muzike – od Baha do Betovena. Međutim, umetnička muzika jeste mnogo više od toga. Izrazom klasična muzika stavljamo granicu na period od oko 120 godina, a svesni smo da ona postoji i pre Baha i posle Betovena.

Drugi problem jeste veza između pojma “klasično” i termina klasike ili klasicizma, koji zapravo jeste stil umetničke muzike trajao okvirno od oko 1750-ih do 1820-tih. Tri najveća imena koja stvaraju u periodu klasicizma jesu Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart i Ludvig van Betoven. Ova tri značajna kompozitora jesu predstavnici bečkog klasicizma. Dakle, ukoliko želimo da govorimo o muzici ovog perioda koristićemo izraz klasicistička muzika ili muzika klasicizma, što svakako jeste stilska oznaka, a ne uopšten naziv za umetničku muziku.

Stilski gledano mi možemo govoriti o muzici prvih civilizacija, srednjovekovnoj muzici, muzici renesanse, baroknoj muzici, muzici klasicizma, romantizma, muzici XX veka ili modernoj muzici, odnosno savremenoj muzici. Sada je, nadam se, negde jasnije zašto bi termin klasična muzika bio pogrešan.

Opasni momci iz kraja: J. S. Bah, L. V. Betoven, V. A. Mocart i J. Hajdn (s leva na desno)

Ako govorimo o ozbiljnoj muzici prvo pitanje koje sebi postavljamo jeste – Šta je neozbiljna muzika? U tom smislu, pošto se ova vrsta muzike “pušta među ljude” najčešće na Dan žalosti ona verovatno tada postaje “ozbiljna” u skladu sa nesrećnom situacijom. Molim da ovo poređenje povežete isključivo sa situacijom u našoj državi/entitetu, jer se u okruženju ova vrsta muzike emituje i drugim, normalnim danima.

Takođe, možde je zovu “ozbiljna” jer se za odlazak na koncert treba obući pristojno, ozbiljno i poneti manire od kuće. Paradoks. Izvođenje neke opere za aristokratiju je bilo sve samo ne ozbiljno. Period klasicizma, i aristokratije kao publike, pamti da se na izvođenju opera u ložama pilo, kockalo, tračalo, a da je muzika na sceni bila samo propratno dešavanje. Topao savet: Ne morate biti snobovi da bi uživali u umetničkj muzici. Svakako da to nije tema članka, ali negde nam govori da pojam ozbiljna i nije baš primenljiv.

I na kraju dolazimo do onoga termina koji već jesam upotrebio i koji jeste pravilan, a to je UMETNIČKA MUZIKA. Svesni smo da ovu vrstu muzike pišu i izvode ljudi koji jesu umetnici. Oni imaju “papirnate” kvalifikacije i dokaze za to. Ovim terminom se pravi razlika između umetničke muzike, koja je prešla dugi put oblikovanja kroz vreme i prostor i koja ima neki viši cilj, nasprav popularne muzike, čiji cilj jesu zabava i profit. Takođe, važno je reći da je i umetnička muzika stvorena iz narodne muzike ali opet napominjem, njoj je udahnut neki viši cilj, izraz i karakter.

Zato, kada sledeći put budete u svom izgovoru upotrebili opšteprihvaćeni izraz klasična muzika, vi se setite ovog članka i pravog imena pod kojima nastaje ova muzika.

Živela umetnost!

Čuveni dirigent Leonard Bernštajn diriguje samo očima Hajdnovu Simfoniju br.88 (IV stav)

 

Tekst je objavljen i na portalu Mikro mreža

About Dis-dur

Takodje Pogledajte

PRAZNIČNI JANUAR – PRAZNIK ZA UŠI! Koncert dua violine i klavira – Andrea Nikolić i Stipe Bilić

Sva banjalučka publika koja uživa u umjetničkoj muzici, koju pojedini nepravilno oslovljavaju sa klasična muzika, …

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *